Simbol
Zlatno Sunce; Plamteće Sunce.
Zastava
Zlatno plamteće sunce na belom polju, oivičeno zlatom.
Zlatno Sunce; Plamteće Sunce.
Zlatno plamteće sunce na belom polju, oivičeno zlatom.
Decu Svetla je osnovao Lotair Mantelar 1021 s.g., za vreme Stogodišnjeg rata, kao sveštenstvo posvećeno pridobijanju privrženika protiv Prijatelja Mraka. Kroz više burnih vekova koji su sledili, grupa se od propovedničke razvila u borbenu. U početku borili su se samo kada je bilo nužno da odbrane sami sebe u toku propovedi, ali kako je haos u ratnim godinama rastao, opažena je potreba za vojnim intervencijama protiv Prijatelja Mraka. Deca su se, postepeno, okrenula od propovedanja protiv Prijatelja Mraka na stvarnu borbu protiv njih i, otprilike, od 1111 s.g., postala su potpuno vojno društvo posvećeno pobedi nad Mračnim i uništenju svih Prijatelja Mraka. Malo njih je preživelo te rane godine transformacije da bi pričali kako su krotki propovednici postali nemilosrdni krstaši današnjeg vremena.
Takođe, pogrdno nazivani „Belim plaštovima“, zbog njihovog zaštitnog znaka, belog ogrtača, Deca Svetla veruju da ih je Svetlost pozvala, da se bore sa Senkom. Ovi ljudi slede stroga asketska uverenja i, obično, odaju utisak da samo oni znaju istinu i stazu pravednosti. Oni su, izgleda, rešeni da nametnu svoju verziju istine bilo kome ko se ne slaže sa njihovom filozofijom i njihovim metodama.
Mada bi bili uvređeni da to čuju, organizacija Dece ima neke sličnosti sa onom kod Aes Sedai: svakim društvom upravlja osoba sa visokim činom, koja ne odgovara ni jednoj naciji, i stoga nije ograničeno na jedno kraljevstvo ili region. Glavni štab Dece, Tvrđava Svetlosti, se nalazi u glavnom gradu Amadicije, Amadoru, ali je samo mali procenat ukupnog članstva uvek, i u bilo koje vreme, prisutno u Tvrđavi. Većina je obično raštrkana svuda po zemlji, neprestano putujući u potrazi za Prijateljima Mraka.
Za razliku od Aes Sedai, Deca ne polažu zakletve koje bi ih sprečavale da ne oduzimaju živote ili povređuju obične ljude. Premda su zakleti da se bore samo protiv Prijatelja Mraka i stvorenja Senke, pojedinačno svakom kapetanu, ili komandantu, je ostavljeno da odluči šta stvarno određuje razlike između Prijatelja Mraka i nevinih, i da ustanovi krivicu i kaznu za ove prve. Prema doktrini Belih plaštova, sve Aes Sedai su Prijatelji Mraka, ili su barem zle, kao i svako ko ih podržava. Njihova tvrdnja je bazirana na verovanju da su Aes Sedai i Jedna moć razorile svet za vreme Slamanja. Nema sumnje da su Deca i njihovi stavovi odgovorni za netrpeljivost prema Aes Sedai u Amadiciji. Bilo ko sa sposobnošću usmeravanja je tamo stavljen izvan zakona. Prema zakonu, svi usmerivači bi trebali biti zatvaran ili prognani, ali najčešće bivaju ubijeni zbog „opiranja hapšenju“.
Deca ne upravljaju, otvoreno, određenim gradom, ili pokrajinom. Uzevši u obzir da je Amirlin Tron uvek poricala svoju vladavinu nad Tar Valonom i njegovom teritorijom, Deca Svetla su insistirala da je Amadicija suverena nacija odgovorna svom kralju, ili kraljici. Međutim, dok monarh upravlja zemljom samo nominalno, oni koji zapravo vladaju su Deca i njihov gospodar kapetan zapovednik, pomoću svoje vojne i političke sile.
Tvrđava Svetlosti u Amadoru je centar moći i birokratije Dece Svetla. To je mesto gde se komandanti Dece, u velikoj dvorani pod Kupolom Istine, okupljaju kako bi odredili politiku za celu organizaciju. Ispod pozlaćene kupole osvetljene pomoću hiladu visećih svetiljki, ili unutar njegove lične sobe za audijenciju (u kojoj se nalazi čvrsto zlatno sunce umetnuto u drveni pod), glava Belih plaštova, gospodar kapetan zapovednik, upravlja preko Saveta Posvećenih, koji se sastoji od najviše dvanaestak najviših po činu i najpovlašćenijih gospodara kapetana, kao i Visokog Inkvizitora.
Visoki Inkvizitor, trenutno Radam Asunava, rangira se samo neznatno ispod gospodara kapetana zapovednika. Iako zapovesti za vojsku dolaze od saveta, on sam određuje pitanja za istraživanje Šake Svetla.
Većina Dece, od gospodara kapetana pa do najnižeg konjanika ili regruta, su vojnici posvećeni borbi za Svetlost. Oni gledaju na smrt kao deo njihove dužnosti. Pripadnici Šake Svetla, međutim, retko, ako i ikada, rizikuju smrt u bitci. Oni, umesto toga, služe kao ispitivači, ili okupacione trupe. Činjenica da oni retko učestvuju u stvarnim bitkama, zajedno sa njihovim superiornim položajem, često navlači na njih srdžbu običnih vojnika.
Poznati među sobom kao Šaka koja iskopava istinu, kod drugih su mnogo poznatiji kao Ispitivači. Ovaj nadimak se, međutim, retko koristi u njihovom prisustvu. Pripadnici često delaju kao da su oni zakon za sebe, sasvim odvojeno od ostatka Dece. Iako su, tehnički, pod komandom gospodara kapetana zapovednika, oni se, obično, odazivaju samo Visokom Inkvizitoru. Rangiranje unutar Šake Svetla je velikim delom isto kao i u redovnom redu, sa izuzetkom gospodara Inkvizitora, koji su jednaki po činu sa gospodarima kapetanima.
Priznata svrha Šake Svetla je otkrivanje istine u razmiricama i razotkrivanje Prijatelja Mraka. Oni su sputani nekolicinom pravila, a mučenje se intezivno upotrebljava najvećim delom njihovog ispitivanja. Prema njihovim (anonimnim) klevetnicima, oni nikada nisu imali nevinog osumnjičenog. U većini slučajeva, oni znaju istinu koju traže; te, jednostavno, angažovani Ispitivači nateraju svoju žrtvu da se ispovedi. Njihove metode, i činjenica da se uopšte bilo kome može postaviti pitanje, uključujući i drugu Decu Svetla, čine ih jako opasnim, unutar same Dece i mimo njih.
Obaveštajna grana Dece sastoji se od "očiju i ušiju" raširenih svuda u svim kraljevinama i pokrajinama. Sve prikupljene informacije se proveravaju i prosejavaju od strane gospodara uhoda. U istinskom maniru špijunaže, međutim, zvanični gospodar uhoda i čovek kome je zaista poveren osetljiv posao držanja gospodara kapetna zapovednika odlično informisanim, nisu isto. To nije neočekivano u jednoj organizaciji kontroverznoj kao što su Deca, koja veruju da čak i stvarni identitet glave obaveštajne službe mora biti zaštićen. Naravno, gospodar kapetan zapovednik nije jedino Dete koje ima pristup obaveštajnim informacijama. Prema izvorima na visokom nivou, mnogi od gospodara kapetana, takođe imaju svoju sopstvenu mrežu "očiju i ušiju".
Deca Svetla su se uvek borila kao konjica, obično u grupama od stotinu, kako bi se kretali jako brzo ukoliko zatreba. U najviši vojnički čin ubraja se gospodar kapetan. Gospodar kapetan obično zapoveda legijom, koja zvanično broji dve hiljade ljudi, premda bilo koja legija Dece može, u stvarnosti, biti veća i, često, manja. Ispod gospodara kapetana su činovi (rangirani od najviših ka najnižim): stariji poručnik, poručnik, i potporučnik. Ispod potporučnika je stotinar koji, teoretski, komanduje stotinom. U praksi, stvarni broj značajno varira.
Broj legija Dece varira stalno. Nisu sve jedinice organizovane u legije i nisu sve pod zapovedništvom gospodara kapetana. Neke od manjih jedinica mogu biti pod zapovedništvom poručnika, ili čak i potporučnika, izuzev kada stotinar i njegovi ljudi nastupaju zasebno. Poručnik je, obično, najniži čin koji drži poziciju zapovednika, premda on, obično, deluje kao podrška oficirima sa višim činovima. Stotinar je podoficirski čin, ali, ipak, iznad običnih boraca, i to je, obično, borac koji je dobio viši čin. Kada gospodar zapovednik zapoveda jedinicom ili legijom, odabrani poručnik kao zamenik zapovednika dobija privremeni čin podkapetana, koji ga izdvaja od drugih poručnika u jedinici.
Podoficirski činovi ispod stotinara su zastavnik, zatim niže podzastavnik, zatim, vodnik, i podvodnik. Ispod njih su čeoni drugovi i regularni konjanici. Unutar Dece, stvarno naimenovanje osoblja je veoma elastično, kao i veličina jedinica, i često se menja, u zavisnosti od prirode cilja. Bilo je čak i vremena, premda retko, kada su pripadnici vojnih jedinica "pozajmljivani" Ispitivačima. Iako su Ispitivači znali da se bore, neizvesno je da li su ikada bili „pozajmljivani“ regularnim trupama.